Права Европа

ДРАГОШ КАЛАЈИЋ: ОДБРАНА БЕОГРАДА

Загонетка четири сустицаја

У београдском средишту сучељавају се четири основне и трајне струје евроазијског суперконтинента, творећи крст у чијем центру је овај Град над водама, Град са Тврђавом, тајни и неосвојиви центар света. У сваком тренутку борбе, па и у највећем поразу, ми ћемо знати да постоји један простор отаџбине суштински недоступан непријатељској сили

Кажу да су незнане убице кнеза Михаила Обреновића затомиле и велике могућности да Србија буде предвођена руком просвећеног апсолутизма. Предвођена куда? Можда је то питање велика грешка спознајне перспективе свих поколења елита што су Србију вазда хтеле са воде ка Западу, ка Европи? Од свих тих вођења Србији и Србима било је све горе. Помишљаш како би спас Србије требало тражити ту, где она јесте, у њеном уздизању.
Поглед твоје свести на мапу Београда нагло се шири у свим правцима, преко планина и долина, река и мора, континената и океана. Као да је давна лекција о Београду, тајном центру света, током низа година, далеко од твоје свести, привлачила ствари и појаве погодне да буду кристалисане у надградњу, коју сад видиш јасно као по дану. Стојећи крај споменика кнезу Михаилу оборене главе, као да чекаш да те ослови, ти сад под светлом твог унутрашњег сазнања видиш, у магновењу, како се у београдском средишту укрштају и сударају главни правци покрета четири основне и трајне струје евроазијског света. Ако би се та унутрашња слика великих, трансконтиненталних струја – коју више осећаш и доживљаваш него што је проничеш – превела у речи појмова и симбола, био би створен сложен поредбени систем супротстављених елемената.
Основна својства струје што долази са југоистока су разарање и растварање. Зато у природи њој највише одговара слика пустиње, попут оне на Арапском полуострву, одакле и допире. То је струја која не трпи начела и облике, границе и мере, врсте и категорије, особености и разлике – већ тежи да све измеша како би све изједначила и поравнала, по узору на пустињу. Зато је од свих средстава човека тој струји најближи новац, схваћен и коришћен као моћ свођења свих вредности света у бројке. Извирући из сопственог ништења, она је трајно гладна и зато покреће и привлачи номадске, пљачкашке и паразитске нагоне. Ропство је њој најпогоднији друштвени систем. У симболизму тела, карактера и психе, тој струји одговарају трбух, поводљивост и противуречност. Зато у свету архитектуре њу најизразитије осведочавају лавиринт и лавиринт дигнут на куб, дакле Вавилонска кула.

Северозапад и разарања

Струји с југоистока се идеално и најизравније супротставља она са северозапада. Њено основно својство су дух прегалачког покрета и изградње. Зато у природи њој највише одговарају слика планинске бујице и врхова. То је струја која тежи да преко изразитих људских представника васцели свет ствари и појава сведе у врсте и категорије, под начела и облике... У свету средстава остварења човека, тој струји највише одговарају философија и техника. У друштвеном домену њој су најближи системи који омогућују слободу за стварање. У симболизму тела и карактера, тој струји одговарају градитељска рука, постојаност и доследност, попут исказаних кроз подударност речи и дела те извршење задате речи. У свету архитектуре њу најизразитије осведочавају готски замак и готска катедрала.
Видиш, на менталној мапи света, и знаке огромних освајачких домета струје са југоистока, што већ одавно запљускује Британска острва и источну обалу Северне Америке, где се уздиже нови Вавилон с масом небодера, чији урбанизам дословно понавља схему насеља вишеспратних спаваоница грађених за ропске градитеље пирамида. Видиш како сила разарања и растварања успева да обузме и себи подвргне многа својства човека северозападне струје. Тако његов дух прегалаштва, његова философија, наука и техника, његова истрајност и доследност бивају преусмерени ка растварању традиционалних заједница и разарању материјалног света. У домену нихилизма, човек југоисточне струје већ одавно и далеко заостаје за изрођеним, северозападним, односно североатлантским, који производи и користи разорна средства без преседана: од атомске бомбе и биохемијског оружја, до универзално распрострањене хегемоније долара и лихве.

Сунце Југозапада

Са југозапада потиче струја чија су основна обележја дух усредсређивања, обликовања и управљања. У природи тој струји највише одговара Сунце, као отелотворење идеје средишта, усмеравања и осветљавања. То је струја која се најрадије испољава у домену политике, права и уметности, уређења државе и усклађивања елемената чулног света у складне поретке лепоте. У друштвеном смислу њу не задовољава ни један систем, те трајно тежи оном који би ујединио све у јединствен сноп. У домену симболизма тела, карактера и психе, тој струји одговарају очи, осетљивост и прилагодљивост. У свету архитектуре њу најизразитије осведочавају римски форум, координатни систем градова, cardo и decumanus, те клаустар са бунаром у средишту.
Венчавајући се са најбољим својствима северозападне струје, у Тоскани, она је створила уметност Ђота и Ботичелија, Брунелескија и Леонарда, Рафаела и Микеланђела... То је струја која далеко допире и разноси своје узоре лепоте, од византијског света, далматинских градова и српских средњовековних цркава и манастира, до исходишта североисточне струје, до Москве, Санкт Петерсбурга и Царског Села, изграђеног по нацртима италијанских архитеката. Под дејством и утицајем те струје Москва је виђена као „Трећи Рим”.

Североисток, или о целовитости

Са североистока потиче струја чије је основно обележје дух људске целовитости и свестраности, што садржи и разуме све особености и посебности у европској породици нација. Та струја потиче из хиперборејског празавичаја свих Европљана. У природи њој највише одговара најшире обзорје са Сунцем чији покрет над хоризонтом чини потпуни круг. Североисточна струја се најподобније изражава кроз дружења људи и кроз односе човека и божанског, дакле кроз боговима најближе језике, кроз песништво и музику. Судећи по општој представи или предрасуди Западњака, човек североисточне струје, Рус, склон је самодржављу и ауторитарним системима. Једном приликом, у Њујорку, чуо си неког руског имигранта како с осмехнутом надмоћношћу узвраћа на ту оптужбу: Руси сматрају политику нижим послом, радо је препуштајући стручним и пожртвованим како би се сами посветили вишим задацима. Не знаш да ли је тај узвраћај био убедљив, али је у твојој свести створио дубок утисак, те зато сада, у твојој слици света, човек североисточне струје стоји изнад политике и државе, загледан у онај бескрајни круг са звездама. У домену симболизма тела и карактера тој струји су најближи срце и високодушност. У домену архитектонских облика тој струји највише одговарају породична кућа са кровом на две воде и путеви.

Грудобран општег limesa

Ако би ту мапу главних праваца покрета четири основне струје евроазијског света сагледао у временској пројекцији, морао би опазити да је Београд, кроз историју, углавном био на удару освајачких похода поданика југоисточне струје. Ратна повест XX столећа то потврђује, јер су сви напади на Београд из северозападног правца били посредно или непосредно покретани из Нове Вавилоније, стратегијом чудовишно увећаних одраза југоисточне, нихилистичке струје.
Као закључак, из твоје свести сад израња историјска мапа средишњости Београда на ратној мапи Евроазије. Београд се налази управо на месту дијахроног пресека обода низа културних и цивилизацијских кругова, од трачког и римског, преко византијског и исламског, до угарског, германског и данас североатлантског. Као да је нека виша воља место где почива Београд с Тврђавом предодредила да буде општи limes. Понекад ту границу освајачке силе пробијају: тако је најезда исламских завојевача доспела до зидина Беча, као што је аустроугарска сила успела да српску војску одбаци до Крфа и плаве гробнице. Ипак, таква одступања од историјског правила била су привремена и силе су се морале повући с оне стране међе коју данас симболично обележава фигура Победника на грудобрану Тврђаве. Можда ће и сила Североатлантског савеза – ратно средство југоисточног чудовишта у телу и с мозгом северозападног човека – успети да освоји Београд и досегне границе те срце Русије, које је и срце света, Heartland? Ипак, историја те теши поуком да ће и та победа бити само привремена.

Нема повлачења

У сваком случају, ти добро знаш да се не можеш повући, да се мораш придружити онима који се боре за живот и слободу народа коме припадаш. Добро знаш да би у противном, одуставши, остатак живота гледао, сваког јутра у огледалу, како бријеш ђубре. У сваком тренутку те борбе, па и у највећем поразу, ти ћеш знати да постоји један простор отаџбине који је недоступан непријатељској сили. То је простор отворен само за оне који имају чисту мисао, чисту реч, чисто дело. У сунчаном свету бело је симбол те чистоте. Зато је име Београд дато тајном и неосвојивом центру света.