Реч пре

Драгош Калајић је битне формативне принципе свог погледа на свет проналазио читањем, а искушавао писањем. Градио га учењем (теоријом), а сведочио животом (борбом).
Посвећен у Традицију, знао је да она није историја него дух, није пуки след генерација и догађаја него светлост надвременог смисла, није фолклор ни псеудоезотеријска играрија него ватра и алхемијско злато, није заробљеност прошлошћу него носталгија за будућношћу, није обичај и механичко понављање него обред и посвећено знање.
Кроз то је премеравао и трансцендирао свет. Кроз то су се отварали његови хоризонти, које је поделио са нама.
Баратао је, да, огромном ерудицијом. Његова мисао сезала је кроз целу историју идеја, сваку је нит могао следити до њеног праисходишта и до њеног краја (што је, наравно, исто). Али није тиме оптерећивао ни обесхрабривао своје читаоце. Увек је ишао у срце ствари, а заграде отварао и екскурсе чинио само тамо где је то изискивао „доказни поступак” или где би читаоцу могла устребати „помоћ пријатеља”. Волео је теме у којима се дотад није много огледао; оне су му служиле као добар разлог да се упусти у нова изучавања и сазнавања.
У овом одељку Калајићевог виртуелног упоришта подсећамо на његове кључне филозофске и теоријске радове, од Упоришта, Мапе (анти)утопија и Смака света до Кодекса Соларног реда и Европске идеологије. Само подсећамо, дајемо неопходне координате, јер ове странице нису замена него подстицај за читање Калајићевих књига. Ту је и низ важних теоријских текстова и огледа који нису увршћени ни у једну његову књигу; остали су расути као просветљујући предговори или поговори у књигама других аутора, или као прилози у својевремено изузетно важним часописима, понајвише у Делу.
У том правцу ће и нарастати материјал у овом одељку, поред осталог и зато што је до тих текстова данас теже доћи. Од тога ће бити грађени и нови наслови у очекиваним сабраним делима Драгоша Калајића. <