Исписи Драгоша Калајића
(Фајл из заоставштине)

***

„Човек који нема храбрости да стоји иза својих идеја или не вреди као човек или његове идеје не вреде ништа.” Езра Паунд

„Само нам препород древног духа мудрости може улити нови духовни подстицај, неопходан за превладавање сувопарног интелектуализма који данас преовлађује.” Херман Граф Кејсерлинг

„Оно што заиста волиш нико ти не може одузети. Оно што заиста волиш је твоје истинско наслеђе. Све остало је отпад.” Езра Паунд

„Si fractus illabatur orbis - impavidum ferient ruinae.”
„Ако сломљен пропадне свет - он ће неустрашив стајати међу рушевинама.” Хорације (Оде, III, 3)

„У сопственим грудима: ту почива, као некад у Тебаиди, средиште сваке пустиње и пропасти. Ту свако, без обзира на услове и ранг, води сам и лично своју пресудну борбу.” Ернст Јингер

„Веровање да стални трезор знања човечанства чине само она схватљива рационалним путем, или чак само научно доказива, грешка је која има катастрофалне последице. Та грешка подстиче младе, ’просвећене науком’, да одбацују огромна блага спознаја и мудрости што почивају у традицијама свих древних култура и учења великих религија.” Конрад Лоренц

„Функција интелектуалаца, или бар једне њихове врсте, јесте да иду испред свакодневних догађаја, да искушају ризичне стазе, да прођу свим могућим путевима историје. Није страшно ако погреше. Извршили су неопходну мисију одлазећи тамо где никога нема. Напред, назад или са стране – то нема значаја. Довољно је што су изашли из стада масе. Будућност је створена од материје различите него што је садашњост. Будућност је створена од оног што ће видети већина и што је предосећала мањина.” Дрије ла Рошел

„Право вели и истину збори онај за кога гвелфи кажу да је гибелин а гибелини да је гвелф.” Италијанска пословица

***

„Отаџбина траје општом делотворношћу која је по вредности и датуму изнад свих личних хтења.” Шарл Морас

„Отаџбина је оно што нас је све створило. Она је изван, и те како изван свих пролазних и променљивих устава. Упркос томе што данас изгледа да је до те мере разорен и окрњен многооблични живот у Русији, још увек имамо времена да опстанемо и будемо достојни једанаест стотина година наше неизбрисиве повести.” Александар Солжењицин

„Дух времена нашег је суптилна саблазан наших дана; под том етикетом продаје се фалсификат прогреса, просвећења, цивилизације, културе. Зато је данас потребније него икад имати дар за разликовање духова, дар православни, дар подвижнички, да се човек несаблажњен може пробијати кроз језиви хаос наше свакидашњице. Духом Вечности треба проверавати дух нашег времена.” Отац Јустин Поповић

„Зашто је српски народ тако горко настрадао? Зато што се одвојио од својих богоносних отаца и витезова и пошао за безбожницима и јеретицима европским. Када то знамо, пазимо којим путем треба да идемо убудуће.” Владика Николај Велимировић

„У Кали југа људи неће поштовати касте, ред и установе, нити светковине какве су наложиле Веде. У Кали југа сви списи биће сматрани као да су свети; сви небески биће сматрани једнаким а начин живота биће једнак скоро за све... Свако тричаво власништво чиниће власника поносним на свој иметак... Жене ће напуштати мужеве кад они изгубе богатства и само ће богаташа тада жене сматрати својим господаром. Онај који буде делио велики иметак биће сматран Учитељем а племенито порекло неће бити сматрано одликом... Свест људи биће заокупљена зарађивањем новца који ће бити трошен на задовољавање себичних жеља. Нико неће одвајати чак ни најмањи делић свог богатства и жртвовати свој интерес чак и ако то ишту пријатељи. У Кали југа људи ће себе сматрати једнаким брахманима и краве ће бити цењене само ради млека... Принчеви ће пљачкати своје поданике уместо да их штите. У Кали југа свако ко поседује кола и слонове или коње сматраће себе поглаваром; свако ко је слаб постаће роб. Ваишyаси (припадници трећег сталежа, прим. Д. К.) ће напустити пољопривреду и трговину те ће се издржавати служећи или вршећи механичке послове; Шудре ће настојати да преживљавају просећи и попримиће изглед верских просјака те ће постати нечисти следбеници погрешних и изопачених учења. Мучени глађу и порезима, људи ће напуштати завичаје и склањаће се на земљиштима која су погодна само за просте културе. Стаза Веда биће збрисана и народ ће скренути у изопаченост.” (Вишнупурана, VI, 1)

„Сви Црногорци старе Црне Горе сматрају Милоша Обилића као свог духовног претка, и не само да мисле о њему и да му се диве већ га и сањају. Кад су чинили јуначка дела, размишљали су и препирали се да ли би Обилић тако урадио и да ли су се приближили Обилићу.” Јован Цвијић

„Све док неки народ постоји у сфери политичког, он мора сам – премда само за крајњи случај – одредити разликовање на пријатеља и непријатеља. У томе је суштина његовог политичког постојања. Ако више нема способности или воље за то разликовање, он престаје политички да постоји. Допусти ли да му неки странац прописује ко је његов непријатељ и против кога сме да се бори или не, онда он више није политички слободан народ и подређен је неком другом политичком систему.” Карл Шмит

„Ако се неки народ боји напора и ризика политичког постојања, наћи ће се неки други народ који ће му смањити те напоре, преузимајући његову заштиту од спољних непријатеља и тиме политичку владавину над њим. Тада заштитник одређује непријатеља, на основу вечне повезаности заштите и покорности.” Карл Шмит

„Да би се један народ избавио из декаденције – он мора поново почети своју историју... Да би се једно почињање поновило, не треба вратити себе уназад, као у нешто из прошлости, познато и као такво опонашиво, већ треба учинити да то почињање буде још оригиналније, са свим оним збуњујућим, мрачним и извесно опасним што веродостојно почињање подразумева.” Мартин Хајдегер

„Само први хитац каменом на статуу суверена погађа суверена. Сви потоњи погађају само празнину.” Антоан де Риварол

„Свака држава је принуђена да произведе некакву утопију када изгуби везу са митом.” Ернст Јингер

„Бити слуга државе је аристократска врлина какву мало људи поседује.” Освалд Шпенглер

„Онај коме је поверено уређење државе узеће као свој циљ оно што се може остварити, а никако оно што је неостварљиво, јер такве жеље су залудне, па не треба ни покушавати. Припадници државе свакако морају да буду срећни и истовремено честити људи. Тај циљ, дакле, он ће прихватити да оствари. Али ако се богатство схвати као што га схватају прости људи из гомиле, онда је немогуће да они буду и веома богати а уједно и поштени и ваљани.” Платон

***

„Ми, Руси, имамо две отаџбине: Русију и Европу... Да ли ви, господо, схватате колико је нама драга Европа, како ми волимо и поштујемо, више него братски, њене велике народе и све велико што су ти народи извели!? Да ли ви знате до каквих нас суза и грчева у срцу потреса и мучи судбина те драге и рођене Европе, и како нас плаше мрачни облаци који све више и више застиру њено небо?!” Фјодор Михаилович Достојевски

„Ми (Немци) имамо апсолутну потребу за договором са Русијом, за новим заједничким програмом који неће допустити у Русији никакву енглеску надмоћ и никакву америчку будућност.” Фридрих Ниче

„Русији је суђена велика духовна будућност: она мора да реши сва питања о којима се спори Европа.” Петар Чадајев

„У историји света једино је Сједињеним Америчким Државама пошло за руком да скоро по целокупној површини планете снизе интелигенцију, моралност и квалитет човека. Ја оптужујем Сједињене Америчке Државе да стално чине злочин против човечности.” Анри де Монтерлан

„Погрешно је мишљење да су демократије млитаве и неборбене. Од древне Атине, преко јакобинско-наполеоновске Француске и либералне колонијалистичке Енглеске, до империје долара и атомске бомбе – демократски системи су свирепо освајачки и ратоборни.” Ђано Акаме

„Либерализам и бољшевизам нису две супротности мишљења и деловања него примитивни и напредни облик истог покрета, почетак и крај.” Освалд Шпенглер

„Да у овом великом сукобу од кога зависи судбина света нема других борби до оних између социјалиста и либерала – његов исход не би био неизвестан, нити победа сумњива.” Дон Хуан Доносо Кортес, 1851.

„Човечанство не представља нешто стварно успостављено, нешто што иде ка неком одређеном циљу, већ је оно само апстракција појма о правима посебног човека, проширена на све њему сличне. Зато се све што се говори о обавезама у односу према човечанству односи управо на обавезе према појединцима, ма ком роду или племену они припадали. Међутим, независно од тих обавеза, постоје и посебне обавезе, не само према држави већ и према тој највишој јединици коју називамо културно-историјским типом.” Николај Данилевски

„Револуција је кћи судбине а не слободе. Најпозитивније црте руског човека које су се откриле у револуцији и рату – чудесни дух пожртвованости, способност трпљења нечувених патњи, дух заједништва – јесу црте које је хришћанство утиснуло у руски народ, дакле црте из прошлости.” Николај Берђајев

„Циљали смо комунизам а погодили Русију.” Александар Зиновјев

***

„Немам непријатеља: мој непријатељ је моја небудност. Немам оклоп: добра воља и исправност су мој оклоп. Немам замак: непоколебљиви дух је мој замак.” Из самурајског кодекса Бушидо

„Ништа што чините неће имати доброг учинка ако не водите рачуна о истини.” Самурај Јамамото Цунетомо

„Када громови ударају далеко, интервал времена између бљеска муње што нас обасјава док стојимо крај прозора и потмуле грмљавине је чудно дуг. У мом посебном случају, он је трајао двадесет година. Глас изгинулих хероја је глас муње. У недалекој будућности, та грмљавина ће можда покренути наше људске душе, обећањем дивље плодности покренуће и срце Јапана.” Јукио Мишима

„Част је усхићена савест, данас једина жива религија у искреним мушким срцима.” Алфред де Вињи

„Држи свој ум у паклу а не очајавај.” Отац Силуан

***

„Све животињско је у човеку, али није све људско у животињи.” Лао Це

„Када би модерни људи били принуђени да изаберу између живота живота Спартанаца и живота њихових робова, хелота, без икаквих предомишљања би се одлучили за ропски живот.” Кито, британски историчар

Ne ste a vene tua tera, tua vita.
„Немој да продаш своју земљу, свој живот.” Мото Ладина, доломитског народа

„У овој пустињи човек само два пута плаче. Први пут кад се насели у њу, други пут кад мора да из ње оде.” Намибијска пословица

„Доћи ће дан када ће овај обелиск, доспео из пустиње, на овом тргу злочина пронаћи, поново, тишину и усамљеност Луксора.” Шатобријан, француски писац, пред египатским обелиском на Тргу Конкорд у Паризу

„Ох, рушевине, породицо моја!” Шарл Бодлер, шетајући по Паризу који је, срушивши средњовековни град, по налогу Наполеона Трећег, подигао урбаниста Осман

„Немам права да ишта кажем, јер не учествујем. Само онај који учествује у рату има права да говори.” Гроф Антоан де Сент-Егзипери

„Фронт не може а да те не привлачи, јер је на неки начин крајња граница између оног што већ добро познајеш и оног што се управо образује. Не само да тамо видиш ствари које нигде другде ниси могао искусити, већ видиш и како из тебе самог извире темељна струја јасности, енергије и слободе, какву би тешко било могуће открити у обичном животу.” Тејар де Шарден

„Досада испитује садржај сваке књиге са строгошћу која прети много више од сваке цензуре, од било каквог Index librorum prohibitorum.” Ернст Јингер

„Баш би добро дошао један рат да растера сву ову маскараду!” Анри де Монтерлан

„Што се човек више приближава ватреној линији фронта, чује све мање речи и среће све боље људе.”

„У Галицији сам видео рат. У Бечу: како се једно царство и једна престоница распадају. Беч је већ ујесен године 1915. био једна огромна јавна кућа... Усред рата, седео сам тако у театрима, пролазио на таласима валса, залазио у породице својих познаника и видео људску беду и људска срца. Корупцију, проституцију, меланхолију, свуда... Постојала су тада два Беча. Један: здрав, млад, који је одлазио на бојишта, да се врати у болнице, без руку, ногу, или глава. А други: богат, крезуб, шкарт, забушант, који се парио код куће са остављеним женама. Једни, најбољи део становништва, ишли су у смрт, а други, који су се богатили на рачун њихов, окретали су се још увек на музику валса. То је била селекција.” Црњански (Итака и коментари)

„Најбољи би био шпајз обезбеђен од бомби, где би се могло закључати и изаћи тек кад се потпише мир. То би било потпуно животно решење. То означава где је човечанство стало у тренутку избијања рата, шта је мислило, шта осећало, каквим је Силама служило и каквим је животом живело. Ко испадне из ове атмосфере и ступи у истински, активни, савремени, стварни рат, он пролази кроз кризу која је дужа или краћа, али је веома жестока. Ову кризу без изузетка проживљава сваки војник који је учествовао у рату и проборавио дуже времена у близини непријатеља, тако да исход кризе може у њему да очврсне, чак да се претвори у одређени став. Почев од тог трена војник се на овој битној тачки одвојио од свакога из матичне земље. И то је она тачка где се њих двоје више не разумеју међусобно. Та тачка на темељан начин одваја оног из матичне земље од војника на фронту и одвојиће их за цео живот, тако да онај из матичне земље више неће разумети војника. Зашто? Зато што се војник ослободио магије Силе чије је име Исконска Стрепња. Темељни став домаћег човека у животу је исконски страх. Темељни став војника је да не стрепи од живота. Он је иступио из обезбеђења сваке врсте, нестало је из њега схватање света својствено шпајзу, изгубио је идеал шпајза обезбеђеног од бомби.” Бела Хамваш

„Мора се бити способан за спознају логике насиља и пазити се од западања у лепе лакировке типа Мијеа и Ренана, једнако као и од ’швајцаризације’, од бесрамне улоге грађанина што са врха неког безбедног крова проповеда о моралу учесницима једне ужасне акције. Ко не учествује у сукобу може да се захвали Господу Богу, али нема ни најмање право да буде признат као некакав судија.” Ернст Јингер

„Војник непријатеља људски осећа ближим него оног из матичне земље; у одређеним екстремним случајевима, војник живи у заједници с непријатељским војником, јер је с њим на истом ступњу постојања и супротставља се ономе из матичне земље.” Бела Хамваш

„Откривам да нисам уједињен само са својим камарадима. Кроз њих, ја сам уједињен са целом мојом земљом. Љубав, када проклија, пружа корење које не престаје да расте.” Антоан де Сент Егзипери

„Надасве, не смемо одбацити ништа од онога чему припадамо... С обзиром да им припадам, нећу никада одбацити моје, без обзира шта они чинили. Никад нећу говорити против њих, пред другима. Ако буде могуће да их браним – ја ћу их бранити. Ако ме осрамоте, затворићу ту срамоту у мом срцу и ћутаћу. Без обзира шта о њима мислио, никад нећу сведочити против њих. Супруг не иде од куће до куће да суседима прича како му је жена курветина. Не спасава се тако сопствена част.
Пораз дели. Пораз разара оно што је саздано. У томе постоји једна смртна претња: ја нећу доприносити таквим деобама бацајући одговорност за пропаст на оне међу мојима који мисле различито од мене. Ништа се не може ваљано извући из таквих процеса без судија. Сви смо поражени. Ја сам поражен... Свако је одговоран за све.” Сент-Егзипери о искуству пораза

„Човек се појавио. Једноставно, заузео је моје место. Погледао је на масу у нереду и видео је један народ. Свој народ. Човек, заједничка мера тог народа и мене. И зато, хитајући ка Дружини изгледало ми је да хитам ка великој ватри. Човек је гледао кроз моје очи, Човек, мера мојих камарада... Неопходно је обновити Човека. Он је суштина моје културе. Он је кључ моје Заједнице. Он је почетак моје победе.” Антоан де Сент-Егзипери

„У природи ће увек постојати рат, увек ће постојати бол. Живот и смрт, бол и радост увек ће се изједначавати.” Пјер Дрије ла Рошел

„Свакој аристократској, витешкој концепцији рата прети да изгледа одвратна и лажна у свету који води демократски рат.” Робер Бразилак (Како времена пролазе)

„Рат је једно одвратно зло јер овде, као и тамо, поверава апсолутну власт појединцима који се намах распомамљују.” Робер Бразилак (Писмо војнику класе четрдесете)

„Безмерни масакри, сви ратови од Потопа па надаље, имали су као своју музику Оптимизам... Све убице виде ружичасту будућност, то је део њиховог посла. Нек тако буде. Било би сасвим разумљиво ако би тлачени људи једном за свагда устали против беде, али беда је типично средство у историји модерног света.” Луј Фердинан Селин

***
„Ко није живео у временима пре Револуције (француске), тај не зна шта је то слаткоћа живота.” Крдинал Тиљеран

„Многе силе покрећу људе и ствари под капом небеском, али у кулинарству две су основне: луксуз и снобизам. Луксуз влада у временима економских оскудица и криза, када људи почињу да цене реткости које су стога и драгоцености. Снобизам пак преовлађује у временима економског напретка и благостања, када се људи засићени рафинираних јела окрећу оним простим и јефтиним, откривајући у њима некакве дражи.” Ариго Ћипријани (власник знаменитог ресторана „Harrysbar”, Венеција)

„Важност тога шта се каже не може се одвојити од онога ко каже.” Слободан Рељић

„Срамота је шта завист може да учини од човека у сиромашној земљи без слободе, каква је Италија, каква је Европа. И у Француској је исто, и у Немачкој. Цела Европа је постала једна прљава и гадна земља. То је царство кукавица, бедника, имбецила и злобника.” Курцио Малапарте (Трула мајка, 1959)

„Суштински део грандиозности и спокојства једне цивилизације ишчезава када она изгуби слободу за смрт, када подлегне страху од смрти и апсолутној жудњи за слободом од смрти.” Морис Пинже

„У Традицији знаменитој од Постања, лекција о смрти само је део велике лекције о слободи и верности.” Бранислав Матић

„Борио сам се – и то је довољно!” Ђордано Бруно

„Равнодушан пред задовољством и болом, победом и поразом, добитком и губитком – устај у борбу!” Бхагавад–гита

„И убиства, и сваку смрт, и уништавање градова и грабеж – све то треба посматрати као и на позоришној сцени: као промене, преобличавања и глумљења плача и јадиковања. Јер и овде, у појединачним (догађајима) у животу, није унутрашња душа већ спољашња сенка човека та која јадикује, тугује и свашта чини на сцени која је читава Земља, пошто су људи свугде начинили сцене.” Плотин (Енеаде, III)

„Ако неко није био ронин бар седам пута, он није прави самурај. Седам пута доле – осам пута горе!”Јамамото Цунетомо

„Ми смо од самог почетка узвишени изнад те багре, која види само што је споља, а остаје млака од вечности до вечности.” Густав Мејринк

***
(О темпларима)

„Војник има славу, монах одмор. Темплар је одбијао и једно и друго. Он је уједињавао оно најтеже у та два типа живота: опасности и аскезу.”Juless Michelet

„Једноставно обучени и прекривени прашином, лица спржених зрацима Сунца, оштрог и поносног погледа, у примицању часа битке они су наоружавали вером свој дух и челиком своје тело. Оружје је њихов једини украс и њим се храбро служе у највећим опасностима, не бојећи се ни броја нити снаге варвара... Како је то срећан живот, кад се се смрт очекује без страха, жели са радошћу и прима са самопоуздањем!San Bernardo di Chiaravalle