РОБЕРТ ШТЕКЕР

Омаж Драгошу Калајићу

Писац, сликар и политички човек Драгош Калајић умро је у Београду 22. јула 2005, после дуге болести, која, свеједно, није умањила његову чврсту вољу у одбрани традиција против налета савременог света и његовог главног инструмента, америчког империјализма.
Упознао сам Драгоша Калајића у Бриселу, 1994. године, преко Александра Дугина. Преда мном, у јеку рата на Балкану, имао сам великог срдачног човека, упечатљивог гласа, природне снаге, са јасним духом, без западног кинђурења и без хипокризија који нас полако нагризају. Одмах смо се зближили. Разговарали смо, размењивали идеје, разрађивали заједничке пројекте.  Добио сам први примерак српске ревије „Елементи”.
Видели смо се опет на летњем универзитету у Варезеу 1997. и у Перуђи 1999. године, где је Драгош говорио да би бранио геополитичке идеје које су нам блиске и да би објаснио америчку жељу да створе „исламску кичму” под својом контролом од Црног мора до Јадрана.
Априла 1999. године обојица смо се нашли крај старе миланске општине да бисмо енергично бранили поглед који је био заједнички за његов српски национални покрет, за Европску синергију и за Лигу за север, односно став против „интервенције” САД и НАТО-а на Балкану.
Та заједничка борба не сме да учини да се забораве и други Драгошеви ангажмани, односно његове слике „херојског” стила, његов ангажман издавача и преводиоца Јингера, Еволе, Генона, његов рад као дипломате у Италији. Он оставља велику празнину у Италији. Живеће у нашим срцима. Отишао је. Остаћемо верни нашим идејама и борићемо се и за њега, као он, са истом енергијом, упркос злој коби.
Драгош Калајић?
Присутан! <