Пун круг Човеков, у њему крст

Сликарски пут Драгоша Калајића одражавао је линију његове духовне самоспознаје. Од енформела, преко наративне фигурације, „семантичког хора” и антиципације поп-арта, до визионарског хиперборејског реализма. Од форми и феномена цивилизације спектакла, преко „естетике садржине”, до самог језгра богообразне личности, тачке нашег сустицаја са сопственом Унутрашњом Империјом. Од ексцентричности и нихилизма модерне културе до посвећеничке потраге за Центром, метафизичким средиштем човека и света. Од првобитне кршевине до зрелог соларног Реда. Од фрагмената слике-слагалице до бескрајног митског хоризонта прочишћених боја и светлости, кроз какав пролази душа скидајући свих шест велова. Од бескрајног низа бројева до Један. Од Ко сам ја до Ја сам ти. Пун круг од Изгона до Повратка.
„Драгош Калајић је схватио да смрт уметности којој теже последње авангарде није ништа друго до смрт човека. Зато сврху уметности види у „повратку изгубљеном смислу и нади”. „Не у знаку анахронизма и враћања, већ новог почетка.” „У новој, друкчијој конструкцији разореног.” „Реагујући на авангарду, он је, величином епохалне свести коју у слику инвестира, и сам авангардист.”
Он слика идеје. Визуализује праслике из нашег запретеног мистичног сећања, које се дуго већ отвара само пред најбуднијима, изабранима. Елементи модерног плаката на његовим сликама одраз су великог унутарњег прочишћења, одбацивања небитног, апсолутне концентрације на поруку. Обдарен високим интуицијама, Калајић зна шта је изгубио онај који је пао као Човек а пробудио се као човечанство, али зна и да пут Повратка не води натраг него напред, линијом којом се круг затвара и ми остајемо у њему. Зато је он сликар архајске будућности, археофутуриста. Чека дан који је далеко иза, далеко испред.
Калајић није наивни и сладуњави романтик. Зна да је пут „од праисторије ка надисторији”, пут „обожења људског елемента”, саздан од искушења, пун опасних „станица бивства” и митарстава, смртоносних питалица. Зна снагу непријатеља Човековог, вртлоге и варљивост сила нихилизма. Свестан је да творачком речју и мачем светлости морамо посећи многе утваре на том путу. Отуд нагласак на херојском принципу, на вољи, самодисциплини и етици. На врлини која одређује нарав вештине. Искушења су ту да кроз њих јачамо и призивамо оно најбоље што у себи носимо. Будност и „разликовање духова” су од пресудне важности, јер истим тим путем, кроз нас саме, могу хрупити и хтонске силе, мрачне и смрадне, смртоносне. Отуд и борба за (по)знање, јер, како нас уче свете књиге, „знати име нечега значи владати њиме”.
Загонетни кристали расути су свуда по Калајићевим сликама, као мрвице Стварања које у себи сажимају кодове творачке моћи. Негде су они „знакови крај пута” Реинтеграције, пута Спасења, негде светлуцави прах по ткиву света. Нит која нас повезује од првог до последњег дана. Они су и мали цитат божанског писма, и оријентација, и тачке обновитељске снаге. А снажни и развијени урански симболи на Калајићевим сликама, попут орлова и једнорога, мача и крста, надвремени су кључеви за ризнице истине о човеку, Творцу и Творевини.
Рука позног Калајића је митографска. Износи пред нас слике сачуване у древном миту, који је још знао тајну Првог Објављења. Та рука и те слике воде нас ка архајском и футуристичком Небеском Граду. Са нама је Богочовек. Са нама су чувари завета и метафизичког злата. Учитељ и Витез, Свештеник и Ратник, Мудрац и Херој. Посвећени припадник Реда, с небеским инсигнијама, с пламеним срцем у грудима и непобедивим сунцем у очима. Ту је скоро увек и девојка, небески пар, Софија, Даена, чије далеке одразе узалуд тражимо (упорни и неправедни) у земној жени, Еви, наизглед сличној а непремостиво различитој.

*
У Галерији можете видети примере слика из свих стваралачких фаза Драгоша Калајића. А овде, у одељку Сликарство, започињемо низ текстова о његовој ликовној уметности, као и његових текстова о другим сликарима. Низ ће расти. У томе и читаоци могу дати свој допринос; сматрајте се позваним.
Миодраг Протић, чији текст (из 1987) о Калајићевом сликарству можете прочитати овде, изнео је занимљив предлог: начинити иконографски индекс предмета на Калајићевим сликама, представа, прича, алегорија, и енциклопедију његових симбола. (Баш као што је, додајемо, неопходно направити Појмовник његове филозофије и „погледа на свет”.) И тај задатак чека свог правог извршиоца. <

Бранислав Матић
(15. октобар 2012)