ПОСЛЕДЊА ИЗЛОЖБА ЗА ЖИВОТА ДРАГОША КАЛАЈИЋА
Сликар који уједињује Европу

„Идеолог нове Европе”, „архео-футуриста”, „геније хуманизма”, „учитељ живота”... Тако италијанска ликовна критика види Драгоша Калајића, поводом изложбе његових нових слика у познатој римској галерији „Елеутери”, 2004, одржаној под високим патронатом Председништва Савета града Рима и Секретаријата за културу регије Лацио. Премда обавештен од свог дописника из Рима, ТАНЈУГ је ускратио нашој јавности чак и пуку вест о отварању изложбе српског уметника. Преносимо прећутане изводе из осврта у италијанским медијима

***
ИТАЛИЈАНСКА КРИТИКА О РИМСКОЈ ИЗЛОЖБИ ДРАГОША КАЛАЈИЋА
Насликана идеологија праве Европе

Сваке године, најстарија римска галерија „Елеутери”, специјализована за мајсторе XIX и XX века, окончава сезону изложбом дела неког савременог уметника кога сматра новом величином. Ове године избор је пао на Драгоша Калајића. Тај избор на страницама богато опремљеног каталога изложбе објашњава историчар уметности и власник галерије Еђидио Марија Елеутери:
„Данас, с ширењем Европске уније, стваралачки покрети и храбри гласови неких уметника налажу да се преузму и оживе све оне традиције и све оне вредносати који су одликовали и чинили великом, јединственом, нашу културу у светским размерама. Особито у ликовним уметностима они трагају за заједничким путем, не ради неког повратка реду већ да би створили правац оних културних одлука који ће бити и пут за уједињену Европу. Међу највреднијим таквим уметницимна, који су најсклонији тој новој одлуци, што тражи обнову Човека, истиче се Драгош Калајић, у уметности познатији под псеудонимом Драго. И управо Драго, чији су крв, ум, душа, културни и стваралачки израз прожети тим вредностима европске историје, успева својим делима да укаже на нове мотиве вредновања и открића Човека…”
„Посматрајући његове слике, спознаје се да је ту људска душа средишна фигура, унутар игре бојених вредности, у којима су злато, дуга, небески свод и фигура спојени кроз блистави раст снага што нам описују смисао лепоте. То су сликарске приповести које чине да посматрач усваја магични моменат духовности и обнову наших најдубљих корена, што га све доводи до тога да стиче ново самопоуздање. Чудесна напрегнутост снага, микрокосмос који се заснива на новој стварности, сачињеној од сећања — чине основу будућег света који мора бити утемељен на лепоти и величини прошлости. Он слика не несвесно већ знајући да приказује будућност и смисао историје.”
Најугледнији али и најтиражнији италијански политичко-економски недељник Панорама посвећује неуобичајено велики простор Калајићевој изложби: целу страницу.
Наднаслов: „Драгош Калајић, идеолог и стваралац”.
Наслов: „Шетња мећу херојима”.
Поднаслов: „Сматра Србе последљим Европљанима, митским спасиоцима хришћанског континента. Својим духовним визијама даје облик у сликама препуним симбола.”
Ликовни критичар „Панораме” прво подсећа читаоце на Калајићеву улогу у медијском рату током деведесетих година XX века и рата у рушевинама „друге Југославие”:
„Велика телевизијска публика га је уочила кад је с громким гласом бранио разлоге своје земље док је беснео рат за Косово, те су га тако многи схватили само као Милошевићевог човека, не одмеравајући боље мотиве тог упорног и визионарског ултранационализма. Тај експерт за геополитику, који је пробио тв-екран крај изнервираног тв-водитеља Гада Лернера, био је и јесте нешто много више од пуког политичког емисара.”
Указујући на одјеке у Москви и Русији „Калајићевог идеолошког, паневропског сна”, критичар Дућо Тромбадори објашњава његова нова дела као синтезу традиционалних вредности и полета ка будућности: „Калајић с визуелном убедљивошћу излаже срце једног архео-футуристичког искуства хиперЕвропе које, полазећи од слика класичног римског света, иде унатраг кроз време и чини поново савременим древне соларне култове, с идејом легендарне заједничке отаџбине европских народа.”
Алудирајући на назив Калајићеве изложбе — „Нове разгледнице наше унутрашње омперије” — критичар Берлусконијевог дневника Ил Ђорнале га насловом представља као „уметника који хоће да уједини Европу својим унутрашњим сликама”. По Елизи д’Алто, Калајићево стваралаштво изражава „метафоричку песму која нас подсећа на културне сродности и заједничке духовне корене западне и источне Европе”.
Вреднујући изложбу Калајићевих нових дела као јединствену културну сензацију, римски дневник Ринашита им посвећује чак пуне две странице новинског формата.
Наднаслов: „Метафизика даје реч једном великом народу”.
Наслов: „Уметност Драгоша Калајића — синтеза идеала и политике”.
Према мнењу ликовног критичара Ђанија Франческетија, уметност Драгоша Калајића потиче из y бити историјског искуства српске нације:
„Управо из душевне снаге, из чисте савести — уз пуну свест о поднетој неправди — из вишевековне културе рађа се и развија ово сликарство препуно ведрих хоризоната, бљештавих боја и прозрачних поља. Ипак, испод свега тога су покличи отпора који још не налазе одјека у појму реципроцитета поштовања слобода. Драгош зна да је његова земља издана, да је његова отаџбина силована од оних који затомљују слободу, али не употребљава закон одмазде већ тражи за свој народ право на политичко, економско и друштвено самоодређење.” <